Glagol biti sa svojim oblicima najčešći je u hrvatskome jeziku, a kao pomoćni glagol pojavljuje se u mnogim složenim glagolskim oblicima.
Premda bismo po nekoj logici mogli zaključiti da ono što je često brže i lakše naučimo i u tome ne griješimo, zapravo baš i nije tako. Upravo taj kratki glagol stvara dosta poteškoća govornicima hrvatskoga jezika.
JA BI ILI JA BIH?
A zašto uopće dolazi do problema? Upravo zbog načina na koji se svakodnevno izražavamo. Tako smo primjerice aorist glagola biti (koji je sastavni dio kondicionala) pojednostavnili do krajnje granice te on u svim licima glasi – BI: ja bi htio, ti bi napravio, mi bi došli, vi bi imali…
aorist glagola biti |
ja bi → ja bih |
ti bi |
on bi |
mi bi → mi bismo |
vi bi → vi biste |
oni bi |
Kao što se vidi u tablici, oblici su ipak malo složeniji. Dakle, reći ćemo: ja bih htio, ti bi napravio, mi bismo došli i vi biste imali.
S druge strane, ima onih koji pretjeruju s bih pa od njih možemo čuti: ti bih napravio i mi bih došli. Ni to, naravno, nije dobro. Bih je rezervirano samo za prvo lice jednine – ja bih; ostala lica imaju svoje oblike i točno se zna kad koji trebamo upotrijebiti.
BITI ĆE ILI BIT ĆE?
Sigurna sam da ste i u govoru i u pismu naišli na sve tri verzije futura prvog – biti će, bit će i biće. No što je od toga pravilno?
Iako mnoge javne ličnosti žele pametno zvučati pa govore biti ću, biti ćemo i slično, tu inačicu možemo odmah eliminirati. Pravilna je rečenica: Sutra će biti sunčano., ali kad je poredak obrnut, završno -i u glagolu se gubi pa rečenica glasi: Bit će sunčano sutra.
U izgovoru se to dodatno pojednostavljuje, odnosno t ispada ispred ć te izgovaramo /biće/. Ne dajte se zbuniti, doista je jedino tako pravilno!
infinitiv + glagol biti | gl. biti + infinitiv /izgovor/ |
ja ću biti | bit ću /biću/ |
ti ćeš biti | bit ćeš /bićeš/ |
on će biti | bit će /biće/ |
mi ćemo biti | bit ćemo /bićemo/ |
vi ćete biti | bit ćete /bićete/ |
oni će biti | bit će /biće/ |
Isto pravilo vrijedi i za futur prvi svih ostalih glagola koji u infinitivu završavaju na -ti: piše se kupit ću, vidjet ćeš, gledat ćemo, a čita /kupiću/, /vidjećeš/, /gledaćemo/.
BUDEMO DOŠLI
Ne, ne budemo došli. Doći ćemo!
U nekim našim govorima takvi su izrazi sasvim uobičajeni, no za standardni jezik vrijede druga pravila. Nije pravilno Budem to napravila sutra., Dogodine budemo išli na more., već Napravit ću to sutra. i Dogodine ćemo ići na more.
Futur drugi izriče radnju koja se odvija prije neke druge buduće radnje, a upotrebljava se samo u kombinaciji s futurom prvim u rečenici. Umjesto Ako budemo imali vremena, budemo došli. treba reći Ako budemo imali vremena, doći ćemo.
Sad kad ste stigli do kraja, je li sve jasno? Jeste.
I tu trebamo malo pripaziti, reći ćemo – jest.
Pročitajte i ostale korisne jezične savjete: